Rat razara ljudske živote, donosi neopisivu patnju, strah i nenadoknadive gubitke. Uništava ne samo gradove i domove, već i zemlju, ostavljajući duboke rane u dušama onih koji ga prežive. Iza buke topova i eksplozija, tišina bola i tuge neumorno se širi, podsećajući nas na strašnu cenu koju plaćamo za sukobe. Ipak, kroz sve te nevolje, nada u mir ostaje kao svetlo, koje nas vodi izvan senki prošlosti.
Grad Sombor, na severu Bačke, svega 20 kilometara od granice sa Hrvatskom, već je u avgustu 1991. godine osetio nemir rata.
Dok se miris rata još nije širio ostatkom Srbije, Sombor je bio izložen. „Mi smo rat čuli svakodnevno,” prisetila se Manda Prišing. Granate su se čule iz susedne Hrvatske, dok su kroz grad prolazili tenkovi. Strah je bio svakodnevan – roditelji su s nelagodom puštali decu u školu ili park, svesni opasnosti koja ih okružuje.
“Nama je puklo srce kada je pukla ta zemlja,” rekla je Manda, osvrćući se na razornu moć rata. Nije želela da vidi kako ljudi stradaju, niti da posmatra kako se prijateljstva, porodice i domovi ruše. Tada je postala potpuno svesna tragedije koja dolazi kada je njena prijateljica Zlata, Somborka koja je živela u Osijeku, morala da se vrati u Hrvatsku. Ipak, uprkos ratnim okolnostima, njihovo prijateljstvo nije prekinuto. Sastajale su se jednom mesečno, poslednje subote u mesecu, u mađarskom gradu Baja, gde su razgovarale o ratu i nadi za mir.
U oktobru 1991. godine, Manda je posetila Zlatu u Osijeku i prisustvovala mirovnom seminaru, gde je upoznala mlade ljude koji su želeli da promene situaciju u kojoj su se našli. U saradnji sa svojim suprugom Ivanom, Manda je osnovala Mirovnu grupu Sombor, s ciljem da doprinese izgradnji mira i pomogne ljudima pogođenim ratom. Njihov rad uključivao je seminare, predavanja i tribine o mirovnom aktivizmu, jednakosti među ljudima i potrebama za prekidom neprijateljstava. Na početku, svi događaji su se održavali u Mađarskoj, kako bi bili dostupni i ljudima iz Srbije i Hrvatske.
Za Mirovnu grupu Sombor, mir nije bio apstraktni pojam, već konkretna, svakodnevna borba za humanost.
Kroz saradnju sa Crvenim krstom, uspeli su da pomognu u preseljenju 63 porodice iz Hrvatske u Bački Monoštor, vodeći računa da sve protekne mirno i bez konflikta. Manda i Ivan su se trudili da tim porodicama obezbede sve što im je bilo potrebno – od odeće i hrane do psihološke podrške. Njihov cilj bio je jednostavan: da svako pronađe mir i sigurnost u novim domovima.
Priča o Mirovnoj grupi Sombor je priča o hrabrosti, istrajnosti i veri u bolji svet. U vremenu podela i ratova, pokazali su da mir nije samo odsustvo oružanog sukoba, već aktivan proces izgradnje pravednijeg društva.
Na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra 2023. godine, osječki Centar za mir i ljudska prava dodelio je Mandi Prišing nagradu “Krunoslav Sukić” za promicanje mirotvorstva, nenasilja i ljudskih prava.
U obrazloženju nagrade stajala je snažna poruka: „Mandina priča ohrabruje jer nas podseća da izgradnja mira počinje od pojedinca, ali je to uvek zajednički poduhvat.”