Imao je samo godina
Vid Radičević
Bio je naizgled običan pijačni dan, 21. januar 1993. godine, četvrtak. Bilo je oko podne. Da nije bio oblačni januar, sunce bi bilo u zenitu. Nije se dešavalo ništa neuobičajeno, ljudi su kupovali sir, povrće, sušeno meso, čega je već bilo da se kupi. Kao i oko svake pijace, tu su bile pekare, i još važnije za našu priču, kafane.
U jednoj od kafana, neposredno uz pijacu, sedeo je glavni lik ove priče – Srđan Aleksić, Srđa. Sedeo je sa svojim društvom, mladićima iz kraja, koji su za njega kasnije govorili da je bio jedan od najboljih. Iznenada, Srđan je ustao i izašao. Nikome nije ništa rekao, a društvo je mislilo da je otišao nekome da se javi, ili da pomogne ocu. Nisu ništa videli, a i nije bilo neuobičajeno da naglo ustane i ode.
Kada danas razmišljamo o Srđanu, možemo shvatiti da je on bio samo jedan običan mladić. Te, 1993. godine je imao samo 26 godina. Za to vreme se bavio plivanjem, i mada je bio jako dobar u tome, najviše je uživao u treninzima. Voleo je da se druži, kao i većina ljudi njegovih godina. Interesovao se za amatersko pozorište i glumio u jednoj predstavi. Ljudi su govorili da je uspeo da prenese komad rata na scenu; da je uspeo da učini da ljudi koji nisu bili u ratu, u rovu, shvate kako je to. Srđan je mogao biti bilo ko od komšija. Momak koji je pomagao svom ocu u poslu, voleo, živeo, i čekao da rat prođe.
Ipak, dok Srđanovi drugari nisu ništa slutili ostavši u kafani iz koje je Srđa izašao, on je učinio ono zbog čega nije zaboravljen ni više od 30 godina posle svoje smrti.
Alen Glavović, Srđin poznanik danas živi u Švedskoj, u Malmeu, i mada po nekad svraća u rodno Trebinje, ne zadržava se dugo. Tog 21. januara 1993. godine je bio upitan za lične isptave iz kojih su 4 vojnika Vojske Republike Srpske shvatili da je on, Alen, zapravo Bošnjak.
Kažu da se sve desilo jako brzo, par reči i jedan mladić je bio na zemlji. Udarali su ga, šutirali, tukli kundracima pušaka. Niko isprva nije razumeo zašto, a kasnije će ispostaviti da je to zato što je branio druga druge vere. Na pijaci je zavladao muk. Čulo se samo kako četiri besna čoveka udaraju nekog.
Srđa nije bio neko ko se tukao, ko bi umeo da uzvrati. Hteo je samo da pomogne Alenu, koga je znao od ranije, za razliku od onih vojnika. Napad je bio brutalan. Kad se gužva razliša, Srđa je ostao da leži na zemlji krvav i prebijan.
Da li zbog šoka ili straha, svi su samo gledali, niko nije mogao ništa da uradi. Trebalo je vremena da neko priđe onesvešćenom Srđanu. Kada je prevezen u bolnicu, pao je u komu. Tako je bilo čitavih 6 dana, sve dok, 27. januara iste, 1993. godine, nije podlegao povredama. Kada je umro, Srđan Aleksić je imao samo 26 godina.
U čitulji je pisalo:„Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost.“. Na sahrani, Rade, Srđanov otac, koji je već izgubio jednog od sinova u bratoubilačkom ratu je rekao:„Omladino, vama govorim jer vas je ovdje najviše. Pogledajte svud okolo su humke vaše braće. Kada sam pre nepunih godinu i po dana u ovu grobnicu spuštao moga Vuja, kao da je onda ovo zlo i krenulo. Evo danas kad u ovu istu grobnicu spuštam i mog Srđa, nadam se da će ovo zlo da i stane…“.
Ipak, danas znamo da se rat nastavio. Da je trajao godinama pre nego što su se srasti primirile. Danas takođe znamo i da je Srđan Aleksić, Srđa, postao jedan od simbola, heroj, koji je u tom teškom vremenu, stao na stranu ljudskosti i čestitosti.
Srđanova smrt nije kraj, već početak priče o ljudskoj dobroti koja je jača od mržnje i nasilja. U Trebinju se u Srđanovu čast, i sećanje na ovaj nemili, ali značajan događaj održava turnir u plivanju, svake godine. Ulice i trgovi nose njegovo ime.
Njegov čin podseća da uvek možemo, da je uvek ispravno izabrati da budemo ljudi, i da pomognemo drugim ljudima, bez obzira na sve ostalo; kao što je potpuno običan Srđan, pomogao potpuno običnom Alenu.
Njegovo nasleđe živi kroz sve one koji se bore za pravdu, koji se ne plaše da stanu uz drugog i koji veruju da je biti čovek najveća dužnost koju imamo. Srđan Aleksić je svojim delom i žrtvom postavio primer za sve nas. Iza njega je ostala njegova priča.